Na meču koji su u okviru Srpske lige Zapad igrali lider prvenstva Smederevo i gosti iz Bogatića, jedan navijač domaćeg tima fizički je napao trenera Mačve Željka Miloševića (47).
Srpskoligaški duel Smedereva 1924 i Mačve 1929 iz Bogatića, neće biti upamćen po rezultatu (3:3), bez obzira što su domaćini lideri, a protivnik u grčevitoj borbi za opstanak, već po incidentu u 81. minutu, kad je udaren Željko Milošević, trener gostiju. Nekadašnji kapiten Budućnosti (Banatski Dvor), zrenjaninskog Banata i kragujevačkog Radničkog, ćutao je dan posle meča, a juče je otvorio dušu i progovorio o događaju za koji je rekao da nije mogao ni da sanja da bi mogao da mu se dogoditi u trenerskoj karijeri.
„Ljudi zovu, telefon non-stop zvoni i nisu zgroženi samo prijatelji, od kojih uvek imam podršku, već i oni koji me ne poznaju. Bio sam ispred klupe, moj tim je napadao, tamo je sudija bio okrenut i nije mogao da vidi šta se dešava ispred moje klupe. Sve je video četvrti sudija. Milanović je pogodio u stativu, a tri sekunde pre toga, čovek je preskočio ogradu, došao mi iza leđa i udario me pesnicom u rame. Odmah je, preko terena, pretrčao na drugu stranu. Udario me nepoznat čovek i, kukavički, pobegao. Provocirao je tokom drugog poluvremena, pa je tu bio postavljen i redar. Sa moje klupe svi su skočili i počeli da viču, a četvrti sudija je ponavljao, „video sam, video sam“… Tada sam čuo delegata koji je rekao da nije video i da je pratio akciju pred golom i verujem da je tako bilo. Čulo se kad je četvrti sudija rekao da je udaren trener, a glavni arbitar dotrčao je do mene i počeo da vadi karton. Tada mu je četvrti rekao: „Ne, ne, on je udaren“. Glavni, Miloš Vitić iz Užica, kojem sam ime saznao posle meča, samo se okrenuo da nastavi meč. Priznajem, kad sam video da ga nije briga zbog situacije u kojoj sam, neprimerenim rečima sam reagovao i prihvatio isključenje. Bio sam šokiran, glavni sudija nije me pitao šta se desilo, nije imao ni nameru, pokazao mi je crveni karton, okrenuo leđa i nastavio utakmicu. Umesto da je prekine, zadovoljio se mojim isključenjem.“ Trener Milošević se zahvalio Smederevcima na korektnosti pre i posle meča: „Ljudi su nas super dočekali, Predrag Sikimić, sportski direktor, prijatelj mi je iz igračkih dana, svi iz domaćeg tima bili su korektni i nisam želeo da dižem prašinu. Napadnut sam i Smederevci su se izvinili. Ljutim se na sudiju Vitića, nije ni trunku razmišljao o onome što sam doživeo. Da je bio napadnut, branio bih ga, a četvrtog sudiju nije ni pitao šta se desilo, ne mogu da verujem da postoji takva kolegijalnost.“ Posle utakmice, kako je Milošević rekao, nije došlo do komunikacije sa Užičaninom Vitićem. „Neke stvari duboko su me zabolele i ne znam čemu sve ovo vodi. Želeo sam da popričam sa sudijom Vitićem, a pored mene je prošao kao furija. Zastao je četvrti sudija, krenuli smo u razgovor, a Vitić se okrenuo, pozvao ga i rekao: „Šta imaš s njim da pričaš“. Da me je Vitić tokom meča upitao, ko me udario i kako sam, odgovorio bih mu da nastavi utakmicu. Iskreno, ne boli me pesnica, udarac mogu da podnesem, ali boli ponašanje sudije.“ Željko Milošević je kratko zastao i zatim zaključio razgovor: „Da je sudija bio napadnut, kunem se, prvi bih ga branio, a nije ni pitao četvrtog sudiju šta se sa mnom desilo. Ako kažem sramota, malo je.“

(Izvor: B.C. / Sportski žurnal)