Nađa Bojić (8) živi u selu Badovinci kod Bogatića. Rođena je iz uredno vođene i kontrolisane trudnoće, u terminu. Ništa nije ukazivalo na to da sa Nađom nešto nije u redu, te majka nije znala da ima autizam.
„Sa osam meseci je počela da sriče po slogovima, uvek je bila mirna beba, prava maza. Kasnije je prohodala, sa 18 meseci, no nisam mislila da je to problem – neko prohoda pre, neko kasnije. Kad je napunila 15 meseci, postala je drugačija, izgubila je interesovanje za igračke, interakciju sa ukućanima i sa drugom decom, nestalo je i to malo govora što se razvilo do tada. Ugasila se kao kad ugasite radio“, priča za „Blic“ Nađina majka Zekija.
Ona objašnjava da je Nađa prestala da se odaziva na ime, izgubila je kontakt očima i uz to su usledile brojne stereotipije.
„Kako živimo u maloj sredini, a verujem da je tako donekle i u večim sredinama, na konstataciju da moje dete ne priča dobijala sam odgovor da dete mudruje, da „onaj“ nije progovorio do sedme, da je to normalno. Čak je i pedijatar davao isti odgovor. Za autizam, verujte mi, nisam ni znala. Nikada se nisam susrela sa nekim ko ima tu dijagnozu da bih mogla istu da primetim kod svog deteta“, dodaje majka.
Čekala je, kaže, iz dana u dan, a glasa nije bilo. A onda je jednog dana gledala televizijsko gostovanje Maje Odžaklijevske koja je govorila o svom autističnom unuku.
„Slušam nju, gledam dete i u njemu vidim svoju Nađu. Tada mi se upalio alarm. Otišla sam pedijatru, tražila uput za specijalistu, ali ga nisam dobila „jer mi dete mudruje“. Otišla sam ponovo posle kratkog vremena i dobila isti odgovor. Odlazila sam iznova i iznova, a onda dobila odgovor da sam ja „hipohondrik“, da nemam druga posla, pa detetu tražim bolesti“, priseća se Zekija.
Tako je, dodaje, izgubila godinu dana. Jedva je dobila uput za psihologa u savetovalištu, ali lekarki Nađa „nije bila jasna“, pa je skoro šest meseci menjala menjala dijagoze, da bi je na kraju uputila kod psihijatra, takođe u savetovalištu.
„Tu sam dobila uput za senzornu sobu i u toj senzornoj sobi upoznala sam jednog divnog defektologa, gospođa me je uputila na Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj. U tu ustanovu sam došla bez uputa jer doktor nije hteo da mi da uput. Već nakon petnaest dana moje sumnje su se ispostavile kao tačne. Nađa ima autizam“, kaže Nađina mama.
Nakon dobijanja dijagnoze, počela je borba. Trebalo je pronaći odgovarajućeg defektologa, dete nije htelo da prihvati tretman, upis u vrtić bio je borba. Borba je bila kako da objasne starijoj ćerki.
„Stalno je bila neka borba, a ona lepa, slatka, umiljata, dobra. Dete za poželeti, ali kvaka je da ne govori. Onda je došlo školovanje. Borba je bila odložiti polazak u prvi razred, ali zaista borba. Bilo je suza, samo su lile. Ima ih i danas, ali to nije ni stid, ni sram. To je strah. Šta će biti sa njom kada mene ne bude?“, dodaje.
Ipak, nastavila je da se bori, a onda je čula za matične ćelije. Slušala je o njima, istraživala, učila. Onda se odvažila da proba jer sigurno ne može da škodi. Međutim, ima četvoro dete koju treba da nahrani, obuče, odškoluje. Zekija nema novac za matične ćelije.
„Razmišljala sam o tome kako da problem približim narodu, da li ću uspeti i u kojoj meri. Uz podršku dobrih ljudi uspeli smo da odemo na dva tretmana, za koje nam je bilo potrebno 25.000 evra. Svesna sam da moje dete neće da završi neke visoke škole, da nikada neće biti savršeno, svesna sam svega. Ali molim da joj se pruži šansa za bolju budućnost, u kojoj će moći da funkcioniše bez mene, šansa za samostalnost. Treba joj šansa za glas, ne mora onda da bude pričalica, samo da može da mi kaže kad je nešto muči, boli, kad je srećna i zbog čega je srećna“, zaključuje majka.
Sredstva su joj potrebna za lečenje u Turskoj, tretmane matičnim ćelijama, defektološko logopedske tretmane,suplemente,kao i za putne troškove i smeštaj.
Nađa je uspela da prikupi stredstva za treću transplantaciju matičnih ćelija, ali za četvrtu još nema novac, a nju treba da primi 15 dana posle treće. Za tu dozu matičnih ćelija nedostaje joj još 1.200.000 dinara.
Za Nađinu bolju budućnost! Budimo Humani!
Pomozimo Nađi!
Slanjem SMS poruke: Upišimo 1258 i pošaljimo SMS na 3030
Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human1258 i pošaljimo SMS na 455
Uplatom na dinarski račun: 160-6000001381658-79
Uplatom na devizni račun: 160-6000001381585-07
IBAN: RS35160600000138158507
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod.