Siniša Sević, odbornik u Skupštini opštine Bogatić i predsednik Privremenog organa Mesne zajednice Crna Bara o aktuelnom problemu vodosnabdevanja u ovom selu za Mačvapress.

Šta je do sada urađeno po pitanju rešavanja problema sa pijaćom vodom?

„Posle vanredne situacije vezane za ugroženost područja opštine Bogatić od poplava 2014. godine, a nakon ekološkog akcidenta u rudniku Stolice, Opština Bogatić je preduzela mere analize kvaliteta pijaće vode na području opštine Bogatić.

Po nalazu Zavoda za javno zdravlje Šabac u Crnoj Bari od uzetih 41 uzorka u domaćinstvima i na arteskim česmama u Crnoj Bari i Sovljaku (analiza na teške metale), uzorci uzeti u 40 domaćinstava su pokazali veću koncentraciju nitrata od dozvoljene, zbog čega ova voda ne može da se koristi za piće i pripremanje hrane. U uzorku vode sa arteskih česmi u Sovljaku i Crnoj Bari pronađeno je prisustvo arsena.

U cilju otvaranja izvorišta za potrebe organizovanog snabdevanja stanovnika MZ Crna Bara i okolnih naselja (Banovo Polje, Glogovac, Salaš Crnobarski i Sovljak) zdravom pijaćom vodom, Opština je angažovala stručnjake sa Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda koji su izradili Projekat primenjenih hidrogeoloških istraživanja.

Po navedenom projektu 2018. godine u ataru Crne Bare započela su hidrogeološka istraživanja lokaliteta sa zdravom pijaćom vodom. Prvi istraživani lokalitet u ataru „Vasin šib“ u K.O. Crna Bara sa istražnom bušotinom – pijezometrom od 25 metara dubine dao je nepovoljne rezultate u smislu kvaliteta vode gde je registrovano prisustvo nitrata veće od dozvoljenog. U sklopu sveukupnih radova navedeni pijezometar će predstavljati osmatrački objekat za kontrolu kvaliteta vode.

Na drugom istraživanom lokalitetu u SI delu naselja („Stočna vaga“) krajem 2018. godine, urađena je istražna bušotina dubine 100 metara, sa pratećim merenjima i osmatranjima kojima je utvrđen litološki profil terena, kao i kvalitativne karakteristike podzemnih voda.

Pošto su izvedenim istražnim radovima na ovom lokalitetu prvi dobijeni rezultati pozitivni kako u pogledu sastava terena, tako i u pogledu kvaliteta voda iz kaptiranog horizonta, 2020. godine su nastavljena istraživanja u okviru kojih je izveden istražno-eksploatacioni bunar odgovarajućih konstrukcijskih karakteristika dubine 90 metara, a ugovorena je i izrada prateće geološke dokumentacije koja podrazumeva izradu Elaborata o rezervama podzemnih voda, Elaborata o zonama sanitarne zaštite i Elaborata o uslovima eksploatacije.

Po sprovedenom postupku javne nabavke izabran je izvođač radova „Hidrogeocentar“ d.o.o. Leštane – Beograd, a sredstva za realizaciju ove nabavke obezbeđuje Opština budžetom putem kapitalnih subvencija JKP „Bogatić“, kazao je Sević.

Koliko je realan projekat vodosnabdevanja tj. izgradnja vodovoda? Da li je jedina šansa da bude realizovan u okviru programa „Srbija 2025,”?

„Ukoliko se steknu svi potrebni uslovi organizacione i finansijske prirode završetak radova na izradi istražno-eksploatacionog bunara u Crnoj Bari i prateće geološke dokumentacije, mogu se očekivati u roku od narednih 12 meseci. Ukoliko krajnji rezultati istraživanja budu pozitivni bunar se može pustiti u eksploataciju u veoma kratkom roku.
To su naši planovi i želje, mada treba sačekati završetak istražnog ciklusa i otkloniti sve nedoumice zbog pojave gvožđa u nešto većoj koncentraciji od dozvoljene u zadnja dva uzorka, što može produžiti istražne radove.

Sa „novog izvorišta“ koje se planira za rešenje problema vodosnabdevanja mesnih zajednica severozapadnog dela opštine Bogatić, pet mesnih zajednica (Crna Bara, Glogovac, Sovljak, Banovo Polje i Salaš Crnobarski) sa ukupnim brojem od 6.000 stanovnika na tom području neophodno je obezbediti 30 litara u sekundi zdrave pijaće vode.
Paralelno sa ovim radovima potrebno je pripremati i projektno-tehničku dokumentaciju za uvezivanje „novog izvorišta“ sa izvorištem u Bogatiću kao i za izgradnju vodovodne mreže u pomenutih pet mesnih zajednica, kako bi skratili vreme realizacije projekta.

Jasno je da opština sama nije u mogućnosti da finansira izgradnju ovako za nas velikih projekata, a posebno u oblasti komunalne infrastrukture čiji je razvoj zadnjih decenija izuzetno zapostavljen (osim pokretanja projekta kanalizacije). Našu šansu za razvoj komunalne infrastrukture i početkom infrastrukturnog opremanja gotovo svih naselja u opštini Bogatić vidimo u najavljenom Programu „Srbija 2025.“ koji će se finansirati iz budžeta Republike i iz kredita međunarodnih finansijskih institucija.“, odgovorio je Siniša Sević.

Kada je otkrivena velika koncentracija nitrata u vodi, kao i arsen, pljuštala su obećanja tadašnje lokalne vlasti o brzom rešavanju problema. Da li su to bila olako data obećanja i da li je bilo i politikanstva?

„Svako ko je u ovoj materiji zna da je potrebno vreme, proces analiza kvaliteta vode, protoka, uticaja sva četiri godišnja doba. Jako bi bilo neodgovorno ubrzavati i davati izjave da se može sve rešiti preko noći, bez potpune sigurnosti u kvalitet vode koja bi se koristila i distribuirala građanstvu.Takođe, ovde politici nema mesta, najbitnije je zdravlje ljudi i za to treba svi da budemo složni i da nam to bude prioritet prioriteta i težiti rešenju, nezahvalno je reći trajnom ali sigurno na duži period. Da li je moglo više da se uradi ranije? Da li su mogla da se traže druga rešenja?

Nažalost od majskih poplava 2014.godine i do dana današnjeg cisterna je prisutna svakodnevno u selu i ne bih zalazio šta je moglo još da se uradi. Treba reći da se analize vode koja se meštanima Crne Bare isporučuje rade jako često i da sa te tačke voda je sigurno dobrog kvaliteta. Mogu reći da su ljudi navikli jer shvataju situaciju i da je potrebno vreme za dugoročnim rešenjem, naravno postoji veliki je broj i nezadovoljnih meštana, ali u zdravoj, iskrenoj priči i želji i nameri da se to u budućnosti reši, strpljenje ljudi je za pohvalu.“, zaključio je na kraju razgovora Siniša Sević, predsednik Privremenog organa Mesne zajednice Crna Bara.

(D.G./Mačvapress)