Kada su mu lopovi pre dve godine obrali oko dve tone zrelih trešanja iz voćnjaka u polju, Marko Pejdić iz Bogatića je s razlogom bio ljut i razočaran. Čak i danas ga „drži“ bes jer lopovi nikada nisu pronađeni, ali mu se nada u poštenje i ljudskost vratila na velika vrata juče kada mu je jedan meštanin vratio torbicu punu novca koju je izgubio u šumi.
„Išao sam u šumu, oko dva kilometra daleko od naselja, da pogledam i premerim stabla koja treba da se seku. Parkirao sam se na poljskom putu i pošto je sunce ugrejalo i postalo vrućina skinuo sam torbicu koju uvek nosim oko vrata i stavio je na krov, a jaknu i mobilni telefon ostavio u automobilu. Začas sam premerio stablo i krenuo nazad kući i kada sam stigao do naselja setio se da sam imao i torbicu. Stao sam, pretresao auto, nigde je nije bilo“, priča Marko.
Torbicu nije pronašao ni kod kuće, pa se iznerviran vratio u šumu da bi je tražio „na licu mesta“. I ova potraga je bila neuspešna, a priča dobija obrt kada je pozvala komšinica Milena.
„Marko, tražila te policija, pronađena je torbica, javi se u stanicu“, rekla mi je komšinica. „Kada sam završio razgovor video sam i nekoliko propuštenih poziva iz policijske stanice. Pozvao sam, a službenica kaže da u stanici čeka čovek koji je pronašao torbicu i neće da ide dok ne dođem“, nastavlja Marko.
Torbicu je u stanicu doneo Mišo Milanović koji ju je slučajno ugledao pored puta kada se traktorom vraćao sa njive i posle dugog premišljanja je uzeo sa namerom da je vrati nepoznatom vlasniku.
„Iz kabine sam uočio torbicu pored puta. Od kože, teška u ruci, pa sam pitao čija može da bude i šta li je u njoj, da li je neko izgubio ili možda ukrao pa bacio. Kroz glavu mi je prošlo kako neko može da pomisli da sam je ja ukrao pa sam odustao od namere da je ponesem. Znam da je nezgodno kad izgubiš nešto i normalno je da se nadaš da to neko pronađe i vrati. Neprijatna je situacija, iskreno da kažem“, priča Mišo koji se potom sa torbicom uputio u policijsku stanicu.
Dežurni policajci su po karticama otkrili čija je torbica, a Mišo je insistirao da sačeka Marka u stanici i zajedno se uvere da ništa iz nije nestalo. Osim kartica u torbici su bile porodične fotografije, lekovi i oko 50.000 dinara. Marko je izbrojao 5.000 i uz zahvalnost ponudio Miši kao nagradu, što je ovaj uporno odbijao da uzme.
„Ma kakva nagrada, ne dolazi u obzir, govorio je i nije hteo da uzme novac. Pristao je da ga častim pićem u kafani. Jedno, drugo i još poneko, pa smo ostali na ručku i dugo razgovarali“, ispričao je Marko.
(Izvor: D. G. / Telegraf)