Zbog ujeda insekta u nogu, posle kojeg se samo počešao, policajac Goran Ostojić (48) iz Crne Bare, kod Bogatića, zamalo nije izgubio glavu. Četvrtog dana, kada je već bio malaksao, sa visokom temperaturom, povremeno u nesvestici, sa bolovima, otokom u potkolenici i potpuno modrom nogom, hospitalizovan je u bolnici u Loznici. Lekari su mu spasili nogu i život – bio je u teškom stanju, a sve komplikacije su nastale zato što je nepoznati insekt bio zaražen.
„Ljudima se dešavaju različite stvari u životu, ali ko bi slutio da običan ubod insekta može da napravi komplikacije i ugrozi život. Taj, još nepoznati insekt, ujeo me na poslu, u policijskoj stanici u noćnoj smeni. Otprilike posle dva sata sam osetio blagu drhtavicu, ali nisam smatrao da je problem daleko ozbijniji. Sutradan je noga počela da crveni, pa sam otišao kod lekara u Bogatiću, odakle su me uputili u Šabac. U urgentnom centru mi napišu uput za bolničko lečenje, ali u bolnici doktor kod kojeg sam se javio je vikao na mene i kolege iz urgentnog i vratio kući sa receptom za kremu kojom treba da mažem nogu. Narednog dana sam išao na posao“, priča Goran.
Četvrtog dana, ujutro, nije mogao da ustane iz kreveta zbog malaksalosti i nesvestice, počela je da raste i telesna temperatura, a noga da trne i modri, a otok od potkolenice do članka je rastao pa nogu nije ni osećao.
„Zahvaljujući kolegi i prijatelju Momčilu Vasiću stigao sam u lozničku bolnicu, kod doktora Vasiljevića. Sa svojim timom lekara i medicinskog osoblja spasao mi je nogu i život.Šest dana lečenja pamtiću po velikoj pažnji koju su pokazali mnogobrojni poznanici i prijatelji koji su bili uz mene i porodicu od kada sam na Fejsbuku objavio fotografiju iz bolničkog kreveta. Pozivi i poruke podrške do čestih pitanja da li mi je potrebna novčana pomoć za lečenje pošto nisam imao uput, uverili su me da u ljudima ima još empatije i solidarnosti, jednostavno ljudskosti“, kaže Goran, koji se sada oporavlja kod kuće.
Kao policajca Gorana poznaje puno ljudi u celoj Mačvi, dosta kolega sa kojima je bio na terenima širom Srbije, aktivan je u svim akcijama u selu, uključen u dešavanja u sportu, učestvuje u aktivnostima Crvenog krsta, pa zbog toga može da bude razumljivo što su se mnogi, makar samo poznanici, zabrinuli za njegovo zdravlje.
Dok telefon neprekidno zvoni i stižu poruke sa željama za brz oporavak, on ne skriva da je i beskrajno srećan i teško pronalazi prave reči kojima bi iskazao koliko ga je ganula takva pažnja.
„Epidemija korone je udaljila ljude, ne viđaju se, ne druže i ne posećuju kao ranije. Dok sve ovo ne prođe, čuvajte svoje zdravlje, cenite i poštujte prijatelje, jer smo jedni drugima najpotrebniji. Čovek prođe ceo svet, dođe kući i nastrada bezazleno, ali podrška i pažnja ljudi mogu da pomognu kao i najbolji lek“, poručio je Goran.