Sloga kuću gradi, stara je formula uspeha. Ako se tome pridrurže ženska posvećenost i mudrost, muška snaga, dečji entuzijazam, a iznad svega ljubav prema životu, selu i poslu dolazi se do uspeha kakav je na svom poljoprivrednom gazdinstvu ostvarila porodica Paunić.
Snežana Paunić iz Bogatića i njen suprug Ivica vode domaćinstvo na kojem se uspešno bave stočarstvom, povrtarstvom i ratarstvom. Za postizanje rezultata u svemu ovome stigla su i priznanja – Snežna je nedavno za Dan državnosti odlikovana Zlatnom medaljom za zasluge ostvarene u poljoprivredi. O tome da je ovo porodični posao u punom smislu reči Snežana kaže da čak i njihovo troje dece pored škole doprinose održavanju domaćinstva.
„Naše gazdinstvo je sa velikim obimom posla za današnje prilike. Suprug i ja imamo troje divne dece, koji su od najranijeg detinjstva uključeni u sve poslove. Najstarija Valentina ima 19 godina, Veljko 16, a Lenka 10 godina – škola im jeste prioritet, ali su neretko u posao uključeni podjednako kao suprug i ja. Saživeli su se sa selom, imaju ambiciju da nastave porodične poslove i veoma sam srećna zbog toga. Na Veljkovu inicijativu smo uradili mnogo toga. Iako ih gledamo kao decu veoma zrelo pristupaju svemu. Pored nas petoro, mnogo nam pomažu suprugovi roditelji, koliko u skladu sa godinama mogu. Rasporedimo poslove i sve postižemo.“, rekla je Snežana.
Paunići se bave stočarstvom, povrtarstvom i ratarstvom, i samo zahvaljujući dobroj i blagovremenoj organizaciji imaju podjednak uspeh u svemu.
„Različite delatnosti su zastupljene u našem gazdinstvu. Bavimo se tovom junadi i svinja, takođe sejemo pšenicu i kukuruz zbog potrebe hrane za stoku. Povrtarstvo kreće sada od pripreme semena za sadnju mladog krompira koji imamo tokom cele sezone, a na jesen radimo proizvodnju kupusa.“, dodaje Snećana.
Poljoprivredno gazdinstvo je njihov posao koji ima brojne prednosti, ali i odgovornosti.
„Lepo je znati da nemaš gazdu koji meri i postavlja normu, da možete sami da organizujete svoje vreme, ali isto tako kada znate da rezultati zavise od vas samih, radite mnogo više nego da radite za drugoga. Samim tim je i odgovornost jako velika. Mi obrađujemo dosta i problem sa kojim se suočavamo jeste nedostatak radne snage, a ovo je fizički zahtevan posao. Dok nekom smena traje osam sati, mi u selu imamo posla sve dok traje dan, nekada i po četrnaest sati, dok se posao ne završi. Tržiste je uvek neizvesno, ulažete u proizvodnju kao da igrate rulet, kad sejete nešto nikada ne znate prodajnu cenu, ali to je rizik u koji svesno ulazimo. Viša sila ne može da se predvidi, to smo i sada doživeli sa afričkom kugom svinja. Nekada je dobro, nekada imamo gubitke, a ta neizvesnost je ono što muči svakog poljoprivrednog prozvođača. Ali na kraju kada se sve sabere i oduzme: trud se isplati.“
Svoju žensku poziciju u ovom poslu Snežana vidi kao izuzetno važnu i ističe značaj podrške porodice i institucija.
„Bez namere da omalovažim značaj muškaraca, najveći teret je uvek na ženi i one podnose najviše. Žena kao žena, a još i majka ima previše obaveza, mada to sve zavisi koliko se žena posveti onome što radi. Ono sto me raduje jeste da žene danas imaju mnogo veću podršku države i institucija, u odnosu na neki prethodni period. Imamo i dosta olakšica, što me motiviše na rad. Velika je razlika između žena koje žive u selu i gradu, ali jasno je da se u poslednje vreme u javnosti ukazuje značaj na ono što žene u seoskim sredinama rade. Mogu da vam kažem da je lepo biti žena.“

Institucionalna podrška je u ovom poslu izuzetno značajna, uz finansijsku pomoć Ministarstva poljoprivrede uspeli su da obave brojne kupovine koje racionalizuju i unapređuju proces poljoprivredne proizvodnje.
„Veoma nam znači podrška države, koristili smo program konkurentne poljoprivrede 50- 40-10, na proizvodnju krompira smo ostvarili subvencije na kupovinu traktora. Zahvaljujući povraćaju sredstava koje država daje za kupovinu mehanizacije po dosta povoljnim uslovima uzeli smo prskalicu i rasipač da bi olakšali proizvodnju i za manje vremena uradili kvalitetnije posao. Lepo je znati da imamo podršku države i Ministarstva poljoprivrede, to mnogo znači.“
Afrička kuga je već neko vreme regionalni problem, sa kojim su se bore i naši poljoprivrednici.
„Nažalost još uvek ne možemo da kažemo da smo se izborili. U našem kraju se nedavno ponovo pojavio slučaj. Svakog dana strepimo. Naše selo trenutno nije ugroženo, ali neko vreme smo bili prinuđeni da ispraznimo tovilište dok je oko nas bilo zaraženo područje. Smatram da je kolektivna odgovornost ključna u rešavanju ovog problema. Postavili smo dezobarijeru, svakodnevno radimo dezinfekciju dvorišta, sledimo upustva nadležne veterinarske službe. Pristup tovilištu je ograničen na mene i supruga. Činimo sve što je u našoj moći.“
Kvalitet proizvoda je porodici Paunić jedan od primarnih ciljeva, jer kako proizvode za sebe, tako žele i drugima da ponude zdrave namirnice.
„Uzgajamo planinski krompir domaće proizvodnje iz Guče koji savršeno uz pomoć naših prijatelja iz Agro-Mobila uspeva kod nas. Krompir je dobrog kvaliteta za koji garantujemo, veoma držimo do toga da očuvamo kvalitet po kom smo prepoznatljivi i plasiramo samo ono što i sami koristimo za svoju ishranu.“
Snežana Paunić i njena porodica pored održanja vrhunskog kvaliteta proizvoda ima i nove planove.
„Svake godine se trudimo da budemo sve bolji. Tako imamo plan da proširimo kapacitete ako se afrička kuga zaustavi. Plan nam je konkurs za IPARD projekat i da gradimo nove objekte. Kao i da proširimo proizvodnju krompira. Kvalitetom smo se izdvojili na tržistu i u skladu s tim planiramo da proširimo prozvodnju. Nadamo se da će se praksa podsticaja nastaviti i da ćemo imati sigurnost.“

Uporan i predan rad, trud i očuvanje zdrave hrane su ono što je najvažnije za budćnost svih, a mladima naša sagovornica poručuje da se uspeh gradi na duge staze, uz strpljenje, a ne kratkoročno i brzim koracima.
„Lepo je videti mlade i ambiciozne ljude i ne smemo dozvoliti da sela zamiru. Mladima mogu da poručim isto što i mojoj deci: ključ opstanka države je u rukama mladih ljudi koji žele da se ozbiljno bave poljoprivredom. Poljoprivreda je stub i budućnost društva. Trud i rad se isplate. Čak i kada je teško, a često ima takvih momenata, ne treba odustajati, nego se još više boriti i rezultat dolazi. Zdrava hrana će zasigurno biti na ceni, neka mladi konkurišu za podsticaje koje država daje. Sada su mogućnosti veće, edukacija je veoma važna i selu su potrebni mladi ljudi, vredni i pametni. Kada se takvi združe za Srbiju nema straha.“

(Izvor: Mondo)